Редовъздвижење
.jpg)
„Queuestand: The Sacred Discipline of Eternal Waiting“ Ред бре мора да се воли. Ред им је никао у генима. Ту љубав носе као чуперак на глави од последњих влати косе. И весели плави облачић у својим панталонама. Редостајање је мајка свих инстинкта. Тице знају где су југ и север, они где се ствара ред. Они не могу без реда. Тело им гори кад нису у реду. То се преноси с кољена на кољено. Ред не трпи хаос. Ред је ритуал. Он захтева свечану припрему: подебљану јакну, термос чаја, и обавезну торбу, макар била празна. И посебно, блокче за прекрижену реч, као сведочанство да је време стајања било окупирано смислом, а не празном лудом главом. Недајбоже да се догоди да нема шта да се чека, да се угаси имагинација. Срећа је лепа само док се чека. Мислимо о томе! Химна редозаветника је “Чекај ме, ја ћу сигурно доћи. Само ме чекај дуго”. Срећа је варљива — није остварење жеље жежене добити оно по шта си дошао. Не – то је варка за скоројевиће. Срећа је у интимном дубоком осе...