ТРЕЋИ ДЕО - VI
П ЕСМА . КРВ. ПРАШИНА. Песма Свароже, роде светла, ти што ударом ковача правиш зору — сачувај нас од жеље за осветом, али дај нам руку кад правда мора устати. Дај да не заборавимо ко смо, ни кад на нас падне прах и шут. Дај да не занемимо, ни када нема ни камена да нас чује. Нек наша жртва не буде од беса, већ од вере да нешто мора остати. Перун чује гром, али ти, Свароже, чуј топлину у нашим грудима. Са свих страна — реке људи. Највише млади, али не само они. Са њима корачају и родитељи, наставници, пензионери и они који никада нису демонстрирали. Чак и деца — нечије унуке, нечија браћа. Држана за руку. Једино потомство наде. Шта их је покренуло? Чемер, смрт и јад. Ко их је водио? Слобода и понос. Развија се коло — не као весеље, већ као обред. Као заклетва. Песма није дошла из људских грла, већ се расула из облака као златни жир. Заставе се вијоре, транспаренти се дижу као зидови срца. Улице — ходници отпора. Из тунела — навијачи. Све момци нежењени. Хиљаде њих. Познатом с...