НАПОМЕНЕ О РОМАНУ ПУСТАРА (1)
Пустара: Први запис о памћењу Пустара није настала као роман. Настала је као отпор. Као систем који памти, пре него што проговори. Као простор у којем се мит, хорор и историја сударају у магли, у крви, у тишини. Идеја о Пустари јавила се 2010. године, у тренутку када је државна сила у Србији брутално одговорила на протесте младих. Демонстрације против геј параде у Београду, у којима је учествовало на хиљаде тинејџера, завршиле су се сценама насиља које су ретко доспеле у јавност. Сведочења су говорила о мучењу у полицијским подрумима, о епилептичним нападима, о пендрецима на телу дечака. Извештаји су наводили да је педесет младића, махом тинејџерског узраста, било затворено у психијатријској болници. Док су родитељи стајали пред управом, немоћни, „невладине организације“ су славиле „победу над хулиганима“. Порука из врха власти била је кратка: „Одговор државе биће језив.“ И био је језив. Тада је постало јасно да се културни код Србије мења. Ћирилица се потискује, латиница доминир...