ПРИЧЕ ИЗ ПУСТАРЕ

Г ОДИНА  ДРУГА —  ВРЕМЕ ОТРОВАЊА И ВРЕМЕ ПРАШТАЊА Пећ без ватре   Нико више није чекао експлозију. Све је већ било разнесено. Први звук није био аларм, већ шиштање дубоко у земљи. Као да тло удише нешто што не сме на површину. У продавницама сви су тражили филтере. Са ТВ-а стизале су речи о „иновацији“ и „зеленој транзицији“. У ваздуху — претња без имена. Земља је добила укус који није њен. На улазу у Пустару, натпис: Ravium Technologies — приступ само овлашћенима. Иза ограде — резервоари, цеви, пролазе камиони један за другим . Нико није знао шта је тачно Равијум. Али сви су знали да је питање забрањено. Један документ ипак је процурео. Први који је проговорио није био политичар, професор ни активиста. Б ио је пијан , и био је новинар. Звали су га Жуљ, јер никоме није био угодан. Ни редакцији. Ни моћницима. Ни себи. Писао је без филтера, као монолог са дна чаше. Није давао извештаје — већ стварност што крвари кроз речи. * Петак. Сивило. Жуљ на половини свог ритуалног зап...

ЧЕТВРТА ГОДИНА — КАД МАГЛА ПЕЧЕ   Покров Ноћни диспечер прекршио је протокол и пустио воз без провере. Композиција је била предугачка, тежа од дозвољеног. Вагони спојени непровереним спојницама, кочнице неисправне, точкови врели, систем за гашење искључен. Воз је јурио као клин што цепа бетон. Прва цистерна пукла је од притиска, просипајући киселину која је јурнула као река пржећи земљу и све што додирне. Друга експлодирала, трећа подигла цео воз као да је гравитација нестала. Магла — густа, беличаста, без мириса, без звука. Пекла је очи, кожа се љуштила, стакло се топило, а гласови су се гушили у тишини тежој од сваког звука. Први су пали најмлађи. Мали М., са прљавом руком, срушио   се без гласа. Затим они што су потрчали да му помогну. Један по један, све док нису остали само они што су застали, тражећи начин да дишу у отровном ваздуху. Није било времена за крик. Магла је већ ширила свој покров.     Изгорело место речи 22:40 — сви канали преносе исти сигнал. На ек...