ПУСТАРА - ПРОЛОГ

 

 

 

 

„Nur das Vergessen kann das Böse vollenden.“

 
„Само заборав може да учини зло потпуним.“

 
— Karl Jaspers, The Question of German Guilt, година 7455. (1947)

 

 

---

 

ПРОЛОГ

 

Дрво је старо и уморно. Воде су кужне, ваздух — устајао. Лишће је избледело, спарушено. Корење се грчевито хвата за муљно тло које једва носи разметљиву крошњу.

Дрво зна: Пустара хоће да га одбаци. Његов корен — предубок, сувише памти.

А Пустара хоће ново. Да се уздигне из трулог памћења, да има само садашњост и будућност.

Једном, на раскрсници код дрвета, срећу се два младића и један странац.

— Да ли има излаза, или је ово заиста пакао? — пита један.

— Ovo možda i jeste pakao, za nekoga sigurno i jeste, — одговара странац, — ali ćemo mi od ovoga pakla napraviti raj.

Дрво зна: разговор је погрешан.

Нема раја и пакла. Постоји само Пустара.

Излаз постоји — али није на крају, већ у средишту. Назире се кроз измаглицу ако неко погледа из висине.

Само онај ко сме да се уздигне крошњом може преотети од Пустаре своју душу.

Зато се дрво бори. И чува свој Запис.