ПРИЧЕ ИЗ ПУСТАРЕ

      Поподне. Летња олуја. Киша туче кровове. Сестра има троножац. Ја стојим. Хоћу да седим под тремом и гледам како град одскаче по дворишту. Био сам мали. Али, памтим. Предвече, кад згрбљени сељаци стигну с поља, кораком тежим од смонице; кад се тимаре коњи, село мирише на стајњак. Слутим, тај горки мирис чува у себи нешто друго. Бол. Јутро. Не гледам у постељу. Не зовем га. Његовог лица не сећам се. Сећам се Друговца. Исто је.  

Пред нама је једна од најснажнијих градских песама српске међуратне авангарде — „Свакодневни град“ Радета Драинца (1936). Драинац, песник немирног духа и вечити боем, припадао је авангардном кругу који је одбацио романтичну идеализацију града и окренуо се његовој суровој, свакодневној стварности. Песма настаје 1936. године, у тренутку када Европа корача ка новом светском рату: Италија је окупирала Етиопију, Јапан шири своју власт у Кини, а Друштво народа показује да није у стању да заустави надолазећу катастрофу. Драинац је уједно био и творац сопственог песничког програма — хипнизма . За разлику од већине књижевних покрета који су настојали да свет објасне, хипнизам га прихвата као непрекидно духовно лутање, сан и унутрашње искуство. Најбоље га описују саме Драинчеве речи: „ Време је да се Балкан запали духовно. Доста нас је понизно по петама лизао католицизам, папски Рим и галска ватра Париза. А тако смо близу сунцу истока. Зашто да не запалимо нерве будистичком хипнозом Ва...

Дужносници из Западне Пустаре откривају своју најнежнију страну: адолесцентну еротску поезију којом покушавају да оплемене пустињу коју су сами направили. Добродошли у дубину њихових душа. Припазите на стомак – заболеће вас. Не од смеха, него од стида што толико личимо.   За хрватске политикусе се зна да су остварени као ратни злочинци, лопуже, најчешће тирани и неваљалци. Мање је познато да су веома склони писању поезије. У сваком хрватском дужноснику чучи адолесцентни поета ометен у развоју. Ваљда у њима тиња потреба да пустиње зла у себи оплемене нечим уметничким, метафизичким, мисаоно вертикалним? Или бунтовним?  Прва хрватска лидерица која ме се дојмила била је Јадранка Косор. Постала је председницом ХДЗ-а и Владе по милости Ива Санадера, који се већ спремао за Лепоглаву. За њеног мандата Хрватска је ушла у ЕУ. Споразум је потписала наливпером коју јој је поклонио папа Бенедикт XVI. Исте године изгубила је изборе, а убрзо је избачена из странке чији је члан била осам...