ТИТО СЕ ПИШЕ СРЦЕМ - 3
(Реч о Бјелиној франшизи о српској епској бурлески наказа од ждрања до клања и шлосеру који не заспе у опери)
Око заплета у другој и трећој епизоди Сенки над Балканом 3.0 не морате да се секирате и трошите интелект у проницању исхода замршених злочина и политичких интрига. Свих тих клишеа сте се нагледали у једновековној холивудској продукцији. Ко отрован, ко арсеник и старе чипке, ко дрогу, ко отима рудник поштеном Јеврејину. Авај! Србија је максуз трула да хепиенда нема док не дођу комунисти. Авај 2.0, комунисти неће овладати Србијом до краја овог дела франшизе. Бар се надамо да неће.
Инспектор Танасијевић, звани Тане, коначно је открио своју праву природу: постао је Здухаћ, хибрид настаo у сладострасном грчу дедуктивно ледене Агате Кристи и грубог циника Прљавог Харија. Тајна трансформација догодила се након што је на мистичној планини Ртањ попио напитак влашке чаробнице — од тог тренутка његови снови нису више само халуцинације, већ митолошки прозори кроз које ће сорзерцањем решавати замршене злочине. Балкански ноар тако добија свог сопственог шамана у згужваној униформи инспектора.
Милан Марић и Андрија Милошевић су пружили маестралне шмирантске роле у интерпретацији фурунџије и оџаклије у бирократском штимунгу труле Југославије. После њихових упечатљивих сцена не чудим се више што у стара доба глумце се није смело са`рањивати на гробљима.
Естетика масне браде и пијане буљавости — У Сенкама над Балканом експозиција се ритуално сервира уз масну браду и халапљиво гутање негативаца. Једнако ждеру жандари у полицијској станици, црногорски бркати кримоси и тајанствени Кројач. Само што овај обожава кајгану. Немилице се лоче ракија. У Мрчајевцима понестало шећера од толике производње препеченице. Тајна радње не открива се кроз акцију, већ кроз кафанско ждрање и облокавање: негативци седе за столом, пију и једу к`о код стрица на слави, а између жвакања и сркања износе кључне информације које гледаоца уводе у мрачну драматику приче. Бјелина сценска "инфо-думп" организација могла би се назвати ‘естетика масне браде’ и наставак је естетике Вељка Булајића који је карактер четника дочарао кроз приказ кафанског дернека где разуздани четници пијанче, певаљка пева неки турбо-фолк, а четници вичу "Јоооој" док им из уста вири полусажвакан залогај прасетине и лупају флаше себи о главу.
Дакако, свако ждрање нас је одводило у клање и рокање.
На другој страни култивисани комунисти не једу. Они раде на батерије. Јосип Броз звани Валтер, лик од два метра, елегантно прекрштених ногу, прати концерт у париској опери и не заспе што би се догодило сваком поштеном шлосеру у таквој несносној ситуацији. Хтело се рећи да је друг Валтер увек будан. Тако Бјела види Тита. Што рекао отац Пахомије: "Какве су ти мисли, такав ти је Тито". Ту је и Павле Савић који се ојаду забавио око атомске бомбе и шифрованих порука. За сада се не помињу паришки илегалци Иво Марић и Лабуд Кусовац, директни конкуренти за вође КПЈ, којих се друг Валтер ратосиљао тако што их је одрукао париској полицији.
Апропо ждрања и локања секс је приказан у истом естетском регистру — као дрндање, као закивање, као насиље, као окултизам, као простачко, као посао смрдљивих калаштура, као последица трауме из детињства, као револуционарни терор. Једину нежност испољавали су Милан и Андрија. У крвавој бари пуној крокодила, беху једино уточиште један у другом.
У резимеу: Сенке над Балканом прескочиле су локални просек, али остале раскречне у великом замаху — надвисиле су киселкасте ТВ гемиште, но запеле на балканским границама, спутане догматским стегама и ауторским лимитима.
Морална порука ове модерне сотије је Боље бити пијан него комуниста.
