ТИТО СЕ ПИШЕ СЕЦЕМ - 4

(Прича о тутумрацима који не знају који где бије, али бију).

Најпре морамо приметити да су аутори у четвртој и петој епизоди идеолошки попустили и да агитација није била на разини коју захтева актуелни  политички тренутак. Има свега али у мањим количинама, на "тачкице" — мање хране, мање пића, мање раскринкавања трулог режима, мање српског шовинизма, мање масовног убијања.

Отуда, и наша инспирација је клонула. Понестало нам афекта.

Шта се дешава у радњи?

Бирмингенска банда иде у Бабилон Берлин via Јатаган мала. Из бекраунда се осети дискретан шмек Berlin Alexanderplatz и Cabaret. Добро, не можемо ми далеко од естетике Скупљача перја. То је наш јединствени film noir.

Јосип Броз Валтер помаже Павлу Савићу око атомске бомбе. Друг Валтер неукима објашњава шта је то Уранијум, мајкутибожју. 

Иначе, за топ-сикрит око Уранијума на Ртњу сви знају. Можда само тупави Стојадиновић појма нема. Свакојако, ту је центар светске завере.

Тита и даље гледамо како живи гламурозно. У име широких народних маса питамо:

— Окле паре за гламур, друже рођаче?

У та доба Коминтерна заврнула приступне фондове. Све добровољне донације из земље и расејања нису могле бити довољне за потребе стотина професионалних револуционара на челу са другом Валтером. Ми ћемо опет, као шлагворт за следећи трилер-серијал поменути злато у оџаку и добру руку Мачека и свих других симпатизера КПЈ.

Тајна веза: Александерплац, Кабаре, Бабилон Берлин, Сенке над Балканом —
спаја их сцена кабареа исте естетике и са истом поруком

Имамо још емотиван драмски слој у коме се шири мрежа педера и лезбејки а два нежна љубавника, Богдан и Димитрије, улазе у компликовану фазу везе у којој показују своје мрачне стране и сва је прилика, крајње забринуто примамо наговештаје, да ће се то трагично завршити. 

Како се прича развија ни веза Тане  — Плетикосић се неће лепо завршити јер се Плетикосићу застрањено развио карактер па је сад прешао на мрачну страну. Епски сукоб са несаломљивим Танетом је ерго неминован. (Напомињемо — ми серију нисмо бинџовали и не користимо накнадну памет, већ се ослањамо на чисту емоцију и први утисак гледања).

Интриге око Ртња и убистава се запетљавају, тако да је стање као у биртији у којој је неко угасио светло. Тренутно ни аутори не знају куд ударају. Ко пије, ко плаћа, ко сс кога с коју страну. Мож да буде ал не мора да значи. Не брину се они јер су нашли спасоносни кључ: Инспектор Тане мистерије већ решава спомоћу влашке мађије и тајновитих сновида који му се јављају. Но, тренутно нам Тане није баш добро. Срце му од стреса попустило.

Шта се десило? Ево.

Сад је и хемичарка Ержебет отрована. Између Ержебет и неодољивог Сирогојна рађала се једна дивна емоција. Потресен њеном смрћу Тане води  истрагу и тражи осумњиченог Диду де Маја*. Лоцира га код уметничке душе и унесрећеног проститута Спиридона (коме тело експлоатише зли Павловић). Дида де Мајо се одважи на бег и ту настаје луда трка, која се завршила тако што је Танету стало срце, а жаловити Дида се вратио, пољубио у уста Танета и тако му удахнуо нови живот. Ову тајну Тане ће даље носити и остати у вечитом распећу између дужности и захвалности. Не знамо да ли ће остати жив или комуниста.

Гледајући ову сцену клецаве јурњаве Танета и Диде де Маја, одмах ми се враћа 1991. и The Naked Gun, где пратимо јурњаву и окршај два давно пензионисана вечита непријатеља — инспектора Френка Дребина и његовог доживотног ривала. Тамо бар знаш да је пародија: замаху двапут, седну да се издувају, па наставе. Али не, ми гледамо тужни акциони ноар трилер. Инспектор Тане и Дида де Мајо трче кроз Јатаган Малу као два пензионера који су побегли из дома и заборавили инхалатор. Бјелогрлић после сваких десет метара мора да стане да се издува, па монтажа сече као да је то уметнички избор. У филму инспектор завршава у ургентном центру. У стварности је чудо што није завршио тамо већ на пола снимања. Боље да су узели дублере, али ваљда је буџет био предвиђен само за кисеоник и дефибрилатор.

У вези ове драматичне сцене: Готов сам изазвати на челенџ оба учесника трке  — Драгана Бјелогрлића и Петра Бенчину,  да се тркамо (или што би рекли упечатљиви Црногорци из серије: да се трчамо). У односу на њих не сматрам да са у хедикепу због својe 74 године и пратећег ишијаса и тахикардије.

И Танетов помоћник Чеда је наивно пострадао. Но ја се надам да је само лакше рањен тик поред срца. 

Неухватљиви Мустафа Голубовић чисти и јебава све пред собом.**

Општи србопрц траје.

Ту бих завршио ово своје, не нарочито занимљиво јављање, да не смарам више. И онако ће се наставити.

-----

* Напоменућемо да је Дида де Мајо у та доба боравио у Паризу али је за потребе драматургије телепортован у Београд. 

Успут ћемо, за инат, поменути и да је његова сестра, Војка де Мајо (из породице оданих српских патриота, иако су Јевреји), док јој је брат у Петровој рупи тражио нове уметничке инспирације, 1950 године бранећи државу од непријатеља оличеним у присталицама ЈВуО, осудила 41 Зајечарца на 349 година робије а њихове породице на вечну патњу.

** Колико је Мустафа Голубић био неухватљив подносимо једно сведочанство:

ПОДНЕСАК ДЕТЕКТИВА АНТИКОМУНИСТИЧКЕ БРИГАДЕ УПРАВЕ ГРАДА БЕОГРАДА, ЂОРЂА КОСМАЈЦА [Ђорђе Космајац, комуниста који је прешао на страну полиције] НАЧЕЛНИКУ УПРАВЕ БОШКУ БЕЋАРЕВИЋУ, 17. ЈУЛ 1933. ГОДИНЕ, ДЕЛОВОДНИ БР. 134/33, ХИТНО. СТРОГО ПОВ.:

Невичан сам перу али настојаћу да будем прецизан: 

Мустафа Голубић, мало-мало па борави у Србији!

О томе добијам исцрпне дојаве као што је она из 1928. године а на коју нико не сврте позорност. Подсећам вас да је у њојзи стајало:

Ви несте нормални, Ђоко , љуби те брат! Вијате тог Голубића по цел свет а он мал мал па улегне у Лесковац. Ете, ту отоич, дошо је и продуциро нам се каи Милорад Николић, фабрикант обуће и велетрговац ss свињске чекиње! Из јероплана би се виђавало да је белосвецки монден и донжуан, онак убав, цмомањас, с дворедно одело и ss шкрип ципелке. Дођувао је у механу ss луксузне ждроцле а позетко и сам, да шљока и севдалише с чарширлије и ћиримиџије стигнав из Буниброд и Доње Коњувце.

Из књиге Дејана Стојиљковића [нуто — један од ингениозних сценариста серије] “Мустафа Голубић: ЉУБАВНИК, ОБУЋАР, РАТНИК, ШПИЈУН”.

Аутор овог цитата је Милан Јанковић. Цитат је преузет из Јанковићевог романа “Досије Голубић”, издање ИК “Залихица” Сарајево, 2013.г.