ШЉИВИЦИ
ЈАПАНСКИ ШЉИВИК Под месечином се повијају крошње шљива, беле и тешке. Мирис цвета спушта се низ брдо у долину. Младић хода бос кроз воћњак. Хладна трава му је под табанима, а у телу ври пролеће. Девојка је малопре била ту. Још се чује њен смех међу гранама, још је ту топлина њене коже. Ухватио је пуну грану и привукао је себи. Грана је пукла тихо, готово послушно. Прсти му још миришу на њу. Мирис шљиве ноћу — предаје се руци која грану сломи. — Чијо-ни (1703–1775) ШУМАДИЈСКИ ШЉИВИК Великогоспојиначки панађур. Ваздух је густ од дима печењара, оштрог мириса препеченице и прашине. Трубачи дрма ју из све снаге, коло се врт и и земља подрхтава. Са падина Космаја спушта се лахор и враћа делић свежине. Још је било времена за песму. После године кадра први пут је на одсуству. Иза њега су остали егзерцир, промукле наредничке команде и заједљиве шале о ремцима. Није жалио дукат да преотме место коловође, ни да се после потуче са бесним газдиним сином. ...
