КРИЗИС
СЦЕНА: Општа болница, педијатрија. Дан. (Болничка соба. Неколико кревета. Осмаци леже – девојчице уздишу као да им је свет пропао, дечаци буље у плафон. Др Дражић стоји поред прозора, гледа их и тихо, за себе.) ДР ДРАЖИЋ (благо): Јадна децо... Није вам лако да растете са нама старијима око себе. Уопште није лако. (Галама у ходнику. Сестра покушава да их задржи, али је одгурну. У собу упадају родитељи и двојица активиста.) МАЈКА 1 (хистерично): Докторе Дражићу, шта је нашој деци?! ОТАЦ: Отровали су их! АКТИВИСТА 1 (у мајици „Моје тело – мој избор“, телефон у руци, лајв укључен): Докторе, значи народ има право да зна! Значи поп Јован је крив! МАЈКА 2: Истина! Ја сам видела попа Јована како се свађа са директором испред школе. Следећег дана – прва несвестица. То није случајност! АКТИВИСТА 2 (брадат, крст преко кошуље, тетоважа Богородице на подлактици, држи малу икону): Ма бежи! Поп Јован ми крстио дете. Човек не би муву згазио. Ово је антена, брате. Ја сам ноћас мерио зрачење испред школ...