ШЉИВИК
Под месечином се повијају крошње шљива, беле и тешке. Мирис цвета спушта се низ брдо у долину. Младић хода бос кроз воћњак. Хладна трава му је под табанима, а у телу ври пролеће. Девојка је малопре била ту. Још се чује њен смех међу гранама, још је ту мирис њене топле коже. Ухватио је пуну грану и привукао је себи. Грана је пукла тихо, готово послушно. Прсти му још миришу на њу. Мирис шљиве ноћу — предаје се руци која грану сломи. — Чијо-ни (1703–1775)